Možda mnogi kikinđani ne znaju da među njima živi divan čovek, ponos škole i grada. Malo je danas takvih kakav je Vladimir Sivčev. Kada pomislimo da se svet menja na način na koji nam se to ne dopada, uvek se nađu "deca" koja nam oped uliju nadu u lepu budućnost, vrate veru u posao kojim se bavimo. Naime, Vladimir Sivčev je  rođen u Kikindi 1996. godine. Osnovnu i  srednju školu završio je kao Đak generacije i nosilac Vukove diplome. Nakon toga je upisao  Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu bez polaganja Prijemnog ispita (zbog izuzetnih uspeha u području matamatike i programiranja). Od njega smo mnogo očekivali, a on je ta očekivanja i opravdao. Već tokom studiranja postao je asistent, isticao se svojim znanjem i dobrotom. Diplomirao je na  Odseku za softversko inženjerstvo 2019. godine sa prosečnom ocenom 9,69.  Njegov diplomski rad proglašen je za najbolji na beogradskom Elektrotehničkom fakultetu:

https://www.amiradio.rs/info-servis/diplomski-vladimira-sivceva-nagradjen-kao-najbolji-na-beogradskom-elektrotehnickom-fakultetu/

Nakon osnovnih studija upisao je master studije na istom fakultetu. 

Detalji master rada:

https://www.etf.bg.ac.rs/uploads/files/javni_uvid/izvestaji/master/2021/SivcevVladimir20193172_izvestaj.pdf

Trenutno je zaposlen u firmi "Majkrosoft". Sve što je postigao postigao je uz puno truda, rada i odricanja. 

Već se u toku školovanja pokazalo da je Vlada izuzetan drug i čovek. Pomagao je svojim drugarima oko raznih predmeta, mnogo vežbao i davao savete i nama profesorima.

Iako zauzet obavezama koje ga svakodnevno pritiskaju, bilo je dovoljno samo reći "Vlado,treba nam pomoć" i on je bio tu za nas. Nije mu bilo teško da posveti dane svog slobodnog vremena (kojih je i ovako malo) kako bi rešio problem koji se pred nama našao i pomogao svojoj školi, profesorima i učenicima. Održao nam je tri predavanja u trajanju od po četiri, pet  sati, napravio prezentacije, napisao kod koji naše aplikacije i rad na njima čini bezbednim...Posavetovao nas je kako da nastavu učinimo još savremenijom, kako bi naši učenici bili spremni za predmete na fakultetu ili da odmah započnu sa radom, bez puno prilagođavanja i dodatnog učenja. Kada sam ga pitala "Vlado, kako da ti se odužimo?" samo je skromno, kao i uvek, rekao "Ništa profesorice, zovite kada god zatreba"...Ovaj tekst je samo mrvica zahvalnosti koju možemo da iskažemo...Srca su nam puna ljubavi prema ovom divnom momku!